.jpg.webp)
Kada je reč o bezbednoj vožnji novembar je pravi mesec za uvertiru onoga što nas čeka. Iako do prvih pahulja ima još vremena, vozači se u ovo doba godine susreću sa još jednom atmosferskom pojavom koja ih stavlja pred ozbiljan ispit. Naravno, reč je o uvek neugodnoj magli
Jedna lepa narodna ljubavna pesma počinje stihovima „Pala magla na sokake kao testo gusta, a ja zlatu u vajatu ljubim medna usta“. Pesnik očigledno smatra da mladim ljubavnicima treba dodatna zaštita od znatiželjnika, a šta je bolje od magle u kojoj se ne vidi prst pred okom. No šalu na stranu, možda je magla za nekog romantična ali za vozače sigurno nije. Bez obzira na iskustvo za volanom nikome nije prijatno kada se nađe na putu na kome je vidljivost 30,40 ili 50 metara jer koliko god poznavali put nikada se ne zna da li na kolovozu ima pešaka, biciklista ili je neki drugi vozač morao da stane zbog kvara. Što je magla gušća a vidljivost manja, i opasnost i nelagoda kod vozača su veći. Nama iz Auto Dragstora je bitno da vaš automobil uvek bude tehnički ispravan, ali nam je podjednako stalo do toga da bezbedno stignete do svog cilja. Zato vas podsećamo na neka pravila i zamke koje magla krije, kada je reč o saobraćaju.
Kako nastaje magla
Najjednostavnije rečeno, magla je isto što i oblak, koji umesto visoko na nebu, lebdi iznad tla. Sastoji se od sitnih vodenih kapljica ili ledenih kristala koji su toliko majušni i lagani da lebde u vazduhu. Stručnjaci kažu da magla nastaje kada je razlika između temperature vazduha i temperature rosišta manja od 2,8°C. Ako je reč o predelima u kojima je kvalitet vazduha dobar, magla je beličasta, ali u blizini industrijskih zona i u gradovima poprima žućkasto-sivu boju. Razlog je mešanje sa dimom i prašibnom, odnosno sa izduvnim gasovima automobila.
Magla je proizvod kondenzacije vodene pare u vazduhu, a najčešće se javlja kada nakon relativno toplog dana temperatura počinje da opada. Voda koja isparava sa zemljine površine jednostavno ostaje zarobljena blizu tla. Kondenzacija počinje kada je mala vlažnost (sumaglica) a kako se vlaga povećava tako i magla postaje gušća. Verovali ili ne, najveći protivnik magle je vetar. Ako duva jak vetar ne može doći do kondenzacije jer on rastvara vodenu paru i nosi je u visinu, odnosno u oblake gde i pripada.
Shodno gustini, stručnajci razlikuju tri vrste magle i to:
- Slaba magla kada je horizontalna vidljivost do jedan kilometar,
- Umerena kada je horizontalna vidljivost 500 m i
- Jaka kad se predmeti ne vide jasno na daljini većoj od 50 metara.
Magla se može formirati na skoro svim deonicama puteva od ravne Vojvodine do brdsko-planinskih puteva. Posebno treba biti oprezan duž rečnih tokova i u kotlinama gde se magla zadržava i preko dana.
Magla i saobraćaj
Možda nekome zvuči banalno, ali savet da na put ne krećete bez preke potrebe, zaista važi kada je na putu magla. Ako možete odložite polazak na put, a ako ne, onda pamet u glavu i koncentrišite se, jer samo sekund ili dva nepažnje ili jedna banalna greška i previd, mogu po vas i saputnike imati nesagledive posledice. Zato vas podsećamo na neke od najčešćih saveta za bezbednu vožnju koje svojim članovima preporučuje i čuveni nemački auto-klub ADAC.
Pre polaska na put proverite svetlosnu signalizaciju i ako je potrebno zamenite sijalice koje ne rade. Isto važi i za brisače jer u uslovima guste magle brisači mogu biti korisni jer svojim kretanjem teraju vodenu paru ispred vozila, ali i prljavštinu i prašinu koju magla donosi sa sobom.
Bez obzira na vozačko iskustvo vožnja po magli je veliki izazov i traži od vozača posebnu pažnju. Stručnjaci za bezbednost savetuju da zbog toga tokom vožnje treba izbegavati korišćenje mobilnog telefona jer je poznato koliko ova naprava može da nam odvuče pogled sa puta. Oni rigorozniji savetuju da isključimo čak i radio-aparat kako bismo ostali fokusirani.
Pri nailasku na maglu uključite oborena svetla. Naravno ovo važi ako ste negde na otvorenom putu gde ste vozili sa dugim svetlima, ali ste iznenada sreli oblake u niskom letu. Duga svetla u magli samo pogoršavaju ionako slabu vidljivost jer se svetlost farova odbija od kapljica. Noviji automobili na prednjem delu imaju i posebna svetla za maglu pa ih obavezno koristite, ali samo ako je vidljivost manja od 100 metara. Isto važi i za posebno svetlo za maglu na zadnjoj strani vozila, jer kao što rekosmo, i oni iza vas treba da vas uoče na vreme. Upamtite da maglenke emituju izuzetno snažnu svetlost i mogu da ometaju ostale vozače ako se koriste na neodgovarajući način. Čim izađete iz magle isključite ih, posebno zadnje svetlo. Ko ovo ne učini po našem zakonu mu preti novčana kazna od 3.000 dinara.
Magla često može da stvori kondenzaciju na staklima vozila, čime dodtno smanjuje vidljivost. Ako to primetite uključite grejače prednjih i zadnjih stakala, ili malo odškrinite prozore. Tako ćete sprečiti kondenzaciju stakala ali ćete i bolje čuti šta se dešava oko vas na putu. Stručnajci savetuju da ovako obavezno postupite prilikom prelaska preko pruge kada na prelazu nema branika. Zahuhtali voz može biti vrlo blizu čak i kada ga ne vidite, ali ćete sigurno čuti klaparanje točkova jer za zvuk magla nije prepreka.
Kako maglu često prati i mokar kolovoz potrebno je da držite dovoljno odstojanje. Drugim rečima, pazite i na brzinu koju svakako treba korigovati u skladu sa situacijom. Stručnjaci kažu da svako ko se ne pridržava pravila tri sekunde, nema nikave da izbegne sudar. Nikako se ne približavajte previše vozilu ispred vas jer u slučaju iznandnog kočenja, zaustavni put je na mokroj podlozi nešto duži pa lako može doći do naletanja. Isto pravilo važi i kada vozilo iza vas vozi na „branik“. Ako ne možete da ga upozorite da drži odstojanje, bolje stanite i pustite ga da prođe. Ako je magla baš gusta (što reče pesnik kao testo) logično je da vozite sporije pa tada možete uključiti i sva četiri pokazivača pravaca (nije zabranjeno) jer će vas drugi lakše i brže uočiti.
Jedna od najrizičnijih radnji u saobraćaju je preticanje, čak i kada su vremenski uslovi povoljni, a kamoli po magli. Zato budite strpljivi posebno ukoliko se krećete po putu koji ne poznajete, jer magla može da vas prevari kada je u pitanju procena udaljenosti vozila iz suprotnog smera. Nešto je bezbednije na autoputu jer ima više traka, ali niko vam ne garantuje da se 200 metara dalje nije dogodio sudar i da u preticajnoj traci neko ne stoji. Ukoliko baš morate preticati jer je vozilo ispred vas isuviše sporo, na primer traktor, saopštite svoju nameru vozaču tog vozila ablendovanjem ili sirenom. Stručnajci takođe preporučuju da na otvorenom putu kada pretičete obavezno ostavite uključen pokazivač pravaca (migavac) jer će to dorineti tome da vas vozač iz suprotnog pravaca još brže spazi.
Ukoliko iz nekog razloga morate da stanete, nikako to ne činite u voznoj traci već gledajte neki parking, širu bankinu ili slično pogodno mesto. Nažalost, mnogi o ovome ne razmišljaju pa svake godine neko strada u lošim vremenskim uslovima kada drugo vozilo naleti na vozača ili putnika koji su izašli iz vozila. Neki stručnjaci savetuju da, na primer, ako vam se probuši guma bolje produžite do prvog bezbednog mesta i tamo zamenite točak, nego da mahinalno odmah stanete i otklonite kvar. Doduše, tako rizikujete da oštetite pneumatik ili felnu, ali vam je glava barem bezbedna a to nema cenu.
Posebno obratite pažnju ako se vozite kroz ruralne sredine. Ovo je doba jesenjih radova u polju pa je na putu mnogo traktora, a svi znamo kakvi su naši paori. Ne samo da nemaju rotaciju na vozilu, već i obavezna signalizacija često ne radi a ako voku prikolicu iz nje često zna da viri neki teret. Isto važi i za bicikliste i pešake jer nisu svi vični tome da na vreme procene udaljenost vozila pa nekontolisano izleću na put. Kako su oni ipak slabiji, moramo ih zaštiti tako što ćemo mi poštovati pravila i pre svega voziti sporije.
