Kočioni Sistem

Kočioni sistem vozila tehnički bi mogli da definišemo kao, skup delova i mehanizama čija je glavna svrha usporavanje rotacije točkova u najkraćem mogućem roku. Ili jednostavno da kažemo da je to jedan od najbitnijih ako ne I najbitniji sistem na vozilu, “onaj što nam glavu čuva”.

Istorija kaže da su najraniji sistemi izmišljeni odmah posle točka, odnosno kako usporiti okretanje I učiniti ovaj postupak što glatkijim. Od prvih kočnica koje su bile napravljene od drveta, u obliku bloka koji se pritiska I trenjem zaustavlja točak, preko industriske I auto revolucije  1900. godine, Louis Renault pravi revolucionarni pomak u razvoju kočionog sistema u prvoj dekadi 1900 godine a 50-desetih godina proslog veka razvoj moto I auto sporta dovodi do razvoja kočionica koje I kakve poznajemo danas kao najefikasnije.

Kako radi kočioni sitem kod vozila?

Kočnica se aktivira pritiskom noge na papučicu . Kočnice se aktiviraju hidraulično, pritisak raste u cevima ispunjenim kočionim uljem. Tečnost (kočiono ulje) djeluje na klip mehanizma koji se nalazi u blizini kočionih obloga ( plocica ili paknova) svakog točka. Što vozač jače pritiska papučicu, to je jači pritisak (za ovo se brinu aktuatori-pojačivači pritiska) na kočioni disk odnosno bubanj kočnica. Time se I sila zaustavljanja povećava. Na kraju zakon hidrostatike I trenja (naravno ako je kočioni sistem ispravan) neminovno zaustavlja vozilo.

Današnja vozila u 90% slučajeva koriste frikcione kočnice. Najpoznatiji tipovi su disk I doboš, gde pritisak na disk vrše pločice a na doboš paknovi, kočione obloge, kočione papuče. Razlika izmedju disk i  doboš konstrukcije je što se na disku stežu pločice, dok se paknovi šire unutar doboša i na taj način prave frikciju.
Diskovi su praktičniji i imaju prednost da se mnogo brže hlade, kao i mogućnost da vizuelno pregledate istrošenost ili deformitet, kvar, dok kod doboš sistema hladjenje je teže kao i istrošenost ili potencijalni kvar je teže uočiti.

Pored ovih kočionih sistema postoje i pomoćni elektronsko mehanički sistemi, najpoznatiji I danas prisutan u skoro 100% novih vozila je ABS ili Antiblokirajući Kočioni Sistem (antilock braking system). ABS poboljšava kontrolu nad vozilom prilikom kočenja na suvim i klizavim površinama, te smanjuje zaustavni put. Drugi sistem danas prisutan u velikoj većini vozila je ESP Elektronska Kontrola Stabilnosti (electronic stability programme) aktivira se kad vozač izgubi kontrolu nad vozilom, bilo zbog preupravljanja ili podupravljanja, veliki broj senzora registruje gubitak prijanjanja i reagujući u milisekundama aktivira kočnicu na potrebnom točku ili točkovima.

Pored ovih imamo još jedan bitan kočioni sistem a to je parkirna ili ručna kočnica, danas sve češće električna parkirna, nekad isključivo ručna. Služi pre svega da obezbedi vozilo tokom mirovanja (parkiranja), funkcioniše kroz složeni mehanički sistem koji prenosi silu na zadnje točkove putem kabla I sajli.

Kako održavati kočioni sistem

Da bi vaš kočioni sistem bio ispravan i u fabričkim parametrima potrebno ga je pre svega redovno održavati I kontrolisati. Pored jednogodišnje obavezne kontrole na tehničkom pregledu, potrebno je bar vizuelno, poželjno I kod vašeg mehaničara prekontrolisati istrošenost prednjih I zadnjih diskova, pločica, kvalitet kočionog ulja, doboše već mora mehaničar pregledati. Nemojte sebe uhvatiti kako vam istrošena pločica struže o disk ili doboš zamena istih je do 4 ili 5 puta skuplja od pločica odnosno paknova. Zbog ovoga a pre svega zbog vaše sigurnosti i putnika u vozilu kočnice treba često pregledati.
Znaci pohabanosti kočnica su sledeći:
- Zvukovi škripanja
- Osećaj slabljenja sile kočenja odnosno potreba za jačim stiskanjem papučice
- Propadanje papučice kočnice
- Vibriranje pedale kočnice ili volana tokom kočenja
- Povlačenje vozila u stranu tokom kočenja
- Potreba za stalnim dolivanje kočionog ulja
- Pojava čudnih mirisa tokom kočenja I česte upotrebe kočnica

Za vas imamo par praktičnih I preventivnih saveta da bi vaš kočioni sistem uvek bio “fabrika”, redovno kontrolišite diskove i potrošenost pločica, ne čekajte zadnji čas. Kad gledate sve tečnosti u vozilu gledajte I kočiono ulje, interval njegove zamene je 2 godine ili 30 do 40 hiljada kilometara (kočiono ulje je hidroporozno a kad udje voda u njega ima tendenciju da vam kočioni vodovi korodiraju i unište kočioni sistem iznutra), kočione diskove treba menjati po potrebi u mnogome zavisi od stila vožnje vozača kod nekog traju 10 hiljada dok kod drugih i 40 hiljada kilometara. Angažujte se da vam mehaničar pregleda kočiona klješta, kočione cilindre kočione cevi.

Kod nas u Auto Dragstoru pre svega možete dobiti savet u vezi kočionog sistema, odlučiti se za jedan od 3 ili 4 nivoa kvaliteta. Imamo u ponudi kočione sisteme za sva vozila od setova za reparaciju do creva, klješta, diskova, doboša, pločica, paknova I kočionog ulja.