.jpg.webp)
Poštovani korisnici,
Kupovina auto-delova ili opreme za mnoge je stresan zadatak, jer često zahteva dosta vremena ali i hladnih nerava. Time što ste posetili Auto dragstor, prvu platformu za onlajn kupovinu auto-delova, na čemu Vam zahvaljujemo, sebi se umnogome olakšali život. Samo nakon nekoliko klikova mišem na vašem računaru, ili skrolovanja na mobilnom telefonu, uz savete našeg stručnog i iskusnog tima, sigurni smo da ćete pronaći najbolje rešenje i već u roku od samo dva dana dobiti željeni deo.
Iako je naša platforma prepoznatljiva po posebnoj brizi prema klijentima, ne želimo da ostanemo na klasičnom odnosu kupac-prodavac, već tu vezu želimo da podignemo na viši nivo. Kao što smo pionirski prvi krenuli u ovakav vid prodaje auto-delova, tako vam od sada nudimo i mogućnost da kroz našu Malu enciklopediju saznate nešto više o istoriji, tehnici i savremenim tehnologijama izrade, propisima, primeni i održavanju auto-delova. Na ovaj način ćete bolje upoznati svoje vozilo, shvatiti ulogu i mesto rezervnog dela ali i olakšati sebi izbor pri svakoj narednoj kupovini. Za sve savete, sugestije i predloge i dalje smo tu za vas 24/7/365.
Vaš Auto Dragstor tim
Brisači vetrobrana
Beži kišo s prozora
Iako spadaju u kategoriju delova bez kojih se savremeni automobil ne može zamisliti, a samim tim ni registrovati, mnogi vozači ne posvećuju dovoljno pažnje brisačima. Najčešće ih se sete kada počne kiša a metlice krenu neugodno da škripe ili grebu vetrobransko staklo, ili kad se ispod haube čuje samo zujanje a nosači se ne pokreću.
Kažu da je jedna od najsnažnijih ideja kod pionira automobilizma bila želja da se ljudima konačno omogući da putuju kad hoće i gde hoće, ma koliko cilj bio udaljen. To osvajanje slobode imalo je u početku i određena ograničenja kao što su na primer, gde sipati gorivo ili kako se probiti kaljavim putevima punim rupa. Kada je mobilnost prepoznata kao veliki istorijski korak, ti problemi su počeli vrlo brzo da se rešavaju, ali se onda pojavio jedan novi ograničavajući faktor – priroda. Naime, početkom prošlog veka retko ko je razmišljao o tome kako upravljati vozilom kad padaju kiša ili sneg. I najmanji pljusak za tili čas bi vetrobran prekrio vodom pa vozač ne bi video put ispred sebe i vožnja bi morala da prestane. Dakle, ako već imamo puteve i benzinske pumpe, zašto bi onda sedeli kod kuće kada vreme nije idealno, jer to je u direktrnoj suprotnosti sa osnovnom idejom mobilnosti. I inženjeri su prionuli na posao a rešenje do kojeg su došli zove se brisači.
Prekretnica 1903. godine
Na osmišljavanju funkcionalnog mehanizma za otklanjanje vode sa prednjeg vetrobranskog stakla istovremno su radila tri različita inovatora i to sasvim odvojeno. Zanimljivo je da su sva tri patenta prijavljena 1903. godine. Kao i kod retrovizora, i ovde je važnu ulogu odigrala jedna dama – Meri Anderson. Na ideju kako bi mogao da se reši problem uklanjanja vode, ona je prema nekim istoričarima automobilizma, došla dok se jednog kišovitog dana vozila njujorškim tamvajem. Vozač tramvaja je zbog kiše često morao da stane kako bi rukom, kroz bočni prozor, očistio vodu. Osim što je to umnogome usporavalo putovanje, istoričari kažu da je taj postupak posebno nervirao gospođu Anderson jer je tako u kabinu tramvaja ulazio hladan vazduh. Od tog dana ona je prionula na posao i nakon nekoliko meseci predstavila svoje rešenje. Reč je o patentu koji je bio neka vrsta „drvene ruke“ sa gumenom oplatom montiranom na vetrobran, a koja se pokretala polugom iz kabine. Povlačenjem poluge „ruka“ se kretala levo-desno, slično kao kada mi brišemo prozorsko staklo. Zvanično je ovaj patent, koji je kažu bio ispred svog vremena, odobren je 10. novembra 1903, ali nikada nije zaživeo u praksi.
Sličan uređaj patentirao je Robert A. Daglas, navodeći da je reč o mehnizmu za „brisanje prozora kabine lokomotive“. U skoro isto vreme, samo mesec dana pre gospođe Anderson, Džejms Apdžon, irski pronalazač, patentirao je „aparat za brisanje kočija, motornih vozila i drugih prozora“. I njegovo rešenje je nudilo sistem čišćenja pomoću četkica ili metlica ali s tim da ih je pokretao motor. Treći izumitelj sa sličnim rešenjem bio je Robert Daglas koji je u martu 1903. prijavio čistač prozora kabine lokomotive. To je istorija, a šta su danas brisači.
Kad više radi, manje se kvari
Svi znamo koliko je za našu bezbednost vožnje, ali i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, važna dobra vidljivost i prednjeg ali i zadnjeg stakla. Kako kiša pada tokom cele godine, važno je da naši brisači uvek budu funkcionalni, jer osim kiše, njima sa vetrobrana uklanjamo i sneg, susnežicu ali i prašinu leti. Tokom razvoja automobila rad mehanizma za brisanje dopunjen je i sistemom za pranje stakala (još pre II svetksog rata svi „škoda“ modeli su imali i sistem za pranje stakala) jer mehaničko uklanjanje nanosa na vetrobranu često nije dovoljno, jer brisači ne pomažu mnogo kada nam na staklo pada nečistoća sa kolovoza koju podiže vozilo ispred nas. Stručnjaci su došli do zanimljivog statističkog podatka koji kaže da se mehanizam brisača manje kvari kada češće radi. Zašto je to baš tako nema jasnog objašnjenja, ali je činjenica koja potkrepljuje ovu teoriju, da se mehanaizam zadnjeg brisača češće kvari od onog na vetrobranu, jer se manje upotrebljava.
Kako rade brisači
Brisači su se u početku montirali na prednje vetrobransko, a zadnjih decenija i na zadnje staklo. Konstrukcija na vetrobranskom staklu može biti različita, a obično se koriste dva kraka (pokreću se istovremeno, sinhronizovano u istome smjeru. Tu su i dijakronski brisači koji se kreću u različitim smerovima. Ima i modela koji poseduju samo jedan, ali veoma dugačak krak brisača. Kad ne rade brisači moraju da stoje paralelno sa isto tako usmerenim metlicama.
Mehanizam brisača najčešće se sastoji od upravljača (nosača) i prekidača za brisače koji je smešten na telu upravljača. Prekidač reguliše pokretanje prednjih i zadnjih brisača, intenzitet njihovog rada (brzina) kao i rad mlaznica za pranje prednjeg i zadnjeg stakla.
Tu su i elektromotor prednjih i elektromotor zadnjeg brisača, kao i sistemi prenosa koji se sastoji od kratkog brega povezanog na izlazno vratilo reduktora. Kada radi motor brisača breg se obrće i pomera dugačku šipku napred-nazad a ona pokreće vozačev brisač. Druga, paralelna dugačka šipka prenosi snagu sa vozačkog na suvozački brisač.
Poseban relej omogućava promenjivu brzinu elektromotora (brži i sporiji rad, rad sa pauzama, automatsko pokretanje brisača u određenom intervalu nakon pokretanja mlaznice za pranje stakla). Tu je i nezaobilazni osigurač koji štiti sistem od prevelikog napona (obično se nalazi u standardnoj kutiji sa drugim osiguračima).
Noviji modeli vozila standardno su opremljeni senzorom koji je povezan sa prekidačem brisača i u slučaju kiše ili snega, samostalno pokreće brisače i automatski prilagođava njihov intenzitet prema jačini padavina. Senzor se nalazi na prednjem vetrobranskom staklu (najčešće u visini retrovizora). Senzor pomoću svetlećih dioda (LED) koje emituju infracrveno svetlo otkriva da se na staklu nalaze kapljice vode koje apsorbuju deo svetlosti. Senzor meri količinu odbijenog svetla i na osnovu toga pokreće brisače i prilagođava intenzitet njihova rada. Zanimljivo je da je brzina reakcije senzora vrlo visoka i iznosi do 0.1 sekunde.
Tri vrste metlica
Upraksi se danas nalaze tri vrste metlica brisača. Prvi sistem se koristi kod takozvanih standardnih brisača. Oni sadrže krak (nosač) brisača koji metlicu prianja na staklo vetrobrana. Standardni brisači imaju vidljivu konstrukciju koja se sastoji od nekoliko komponenti i malo su udaljeni od stakla. Kada se metlice istroše one se jednostavno menjaju dok nosači ostaju, i to može uraditi sam vozač. Drugi sistem podrazumeva ravne metlice. One su pljosnate, i zajedno sa nosačem čine kompaktan deo. Njihov pljosnati oblik smanjuje otpor vazduha i stvara manju buku tokom brže vožnje, a mnogima su i vizualno lepše. Treće su hibridne metlice koje najčešće koriste japanski proizvođači vozila, jer smatraju da su one najefikasnije. Činjenica je da se tokom upotrebe najčešće menjaju metlice dok drugih kvarova skoro da i nema. Takođe su pljosnate a ceo mehanizam je zasnovan je na principu klasičnih brisača koji je zatvoren gumom ili plastikom. Poznate su po doborom prianjanju na staklo, odsustvu buke i lakom čišćenju.
Stručnjaci savetuju da metlice brisača treba menjati jednom do dva puta godišnje. Najčešće nakon zimske sezone, ali retko koje metlice mogu izdržati od zime do zime, posebno ako su proleće ili jesen kišoviti. Ovaj deo nije skup i najbolje je ne gubiti vreme da bi s eustanovilo zbog čega su metlice odslužile svoje. Jednostavno one se menjaju u trenutku kada počnu stvarati buku, preskakati, ili kada se na vetrobranskom staklu počnu javljati tragovi nastali struganjem metlica.
Pred nama je doba godine poznato po čestim padavinama, a zatim sledi zima, pa nije zgoreg da proverite stanje metlica ali i celog sistema za brisanje stakala. SRLine linija brisača je na zvaničnom testiranju SAT revije (premotati na 20:18) zauzela respektabilno drugo mesto ostavljajući u prašini mnogo zvučnija imena poput Densa, Championa, Valea. Ukoliko imate neke dileme, ili je vreme za zamenu nekog dela sistema, stručni tim Auto Dragstora vam je na raspolaganju i sigurno će vam ponuditi najoptimalnije rešenje.
