.jpg.webp)
Poštovani korisnici,
Kupovina auto-delova ili opreme za mnoge je stresan zadatak, jer često zahteva dosta vremena ali i hladnih nerava. Time što ste posetili Autodragstor, prvu platformu za onlajn kupovinu auto-delova, na čemu Vam zahvaljujemo, sebi se umnogome olakšali život. Samo nakon nekoliko klikova mišem na vašem računaru, ili skrolovanja na mobilnom telefonu, uz savete našeg stručnog i iskusnog tima, sigurni smo da ćete pronaći najbolje rešenje i već u roku od samo dva dana dobiti željeni deo.
Iako je naša platforma prepoznatljiva po posebnoj brizi prema klijentima, ne želimo da ostanemo na klasičnom odnosu kupac-prodavac, već tu vezu želimo da podignemo na viši nivo. Kao što smo pionirski prvi krenuli u ovakav vid prodaje auto-delova, tako vam od sada nudimo i mogućnost da kroz našu Malu enciklopediju saznate nešto više o istoriji, tehnici i savremenim tehnologijama izrade, propisima, primeni i održavanju auto-delova. Na ovaj način ćete bolje upoznati svoje vozilo, shvatiti ulogu i mesto rezervnog dela ali i olakšati sebi izbor pri svakoj narednoj kupovini. Za sve savete, sugestije i predloge i dalje smo tu za vas 24/7/365.
Vaš Autodragstor tim
Zašto retrovizor nije moda već potreba?
Magično ogledalo
Vozačko ogledalo ili Retrovizor ( od francuske reči rétroviseur) je ogledalo u kabini, na vratima ili na karoseriji vozila, koje vozaču omogućava pregled stanja u saobraćaju iza sebe
Većina na njega ne obraća pažnju pri kupovini automobila, a morali bi. Nisu kočnice ili dobre gume, ali je neophodan za bezbednost. Nije vetrobran ni far, ali bez njega je preglednost tokom vožnje bitno smanjena. Ako je izgreban, polomljen, slabo pokretan ili ga uopšte nemate, nećete proći tehnički pregled. I baš tada, kada strogi kontrolor nemarnog vlasnika opomene, mnogi će se setiti da nije reč o modnom detalju (iako može poslužiti za ulepšavanje), već obaveznom segmentu bezbednosne opreme, koji je neke koštao i padanja na vozačkom ispitu.
On je vozačko ogledalo, ili kako to vozači vole da kažu retrovizor. Vrlo je važno, a ako mislite da grešimo, probajte sami da izvedete jedna mali eksperiment. Zatvorite bočne retrovizore a onaj u kabini prekrijte da bude nevidljiv, pa tako probajte da vozite samo par stotina metara kroz gradske ulice. Sigurno će te barem dva puta biti u neugodnoj situaciji prilikom skretanja ili parkiranja, a o riziku prilikom preticanja ili obilaženja, da i ne govorimo. Iako nije magično kao u bajci, vožnja bez njega danas je nezamisliva, iako u početku nije bilo tako.
Uloga jedne dame
Važeći „Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima“ u Članu 75. jasno definiše da svaki putnički automobil sa četiri ili više sedišta mora da ima dva vozačka ogledala, od kojih je jedno smešteno unutar karoserije, a drugo izvan karoserije na levoj strani vozila.
Prvi automobili sa kraja 19. i početka 20. veka nisu imali retrovizor, jer ipak su oni bili samo „kočije na motorni pogon“. No ubzo su pioniri motorizacije shvatili da vožnja po ulicama punim pešaka, konjskih zaprega i ko zna čega, nije ni jednostavna ni bezbedna. Vozač je stalno morao okretari glavu levo-desno i osvrtati se iza sebe ne bi li sprečio neželjeni kontakt automobila sa drugim učesnicima u saobraćaju. Kako je ogledalce sastavni deo damske toalete, i priča o retrovizoru se vezuje za jednu damu. Romantični zapis kaže da je engleska književnica i ljubitelj sportskih automobila i brze vožnje, Doroti Levit, bila prva koja je spomenula obaveznu upotrebu vozačkog ogledala. Naime, ona je još 1906. godine u svojoj knjizi o ženama i automobilima, preporučila da dame za upravljačem moraju da imaju ispred sebe ogledalce i povremeno posmatraju šta se dešava iza automobila. Ipak ono što se pouzdano zna jeste da su se vozačka ogledala zvanično pojavila 1911. godine na trkama Indijanopolis 500. I to opet slučajno, kada je trkač Rej Heron sam pričvrtstio ogledalce ispred sebe kako bi imao uvidu u to šta se dešava u trci, odnosno, kako se ponašaju vozači iza njega. Ovo rešenje se svidelo konstruktorima pa je već godinu dana kasnije primenjeno u nekim modelima ali priča o masovnijoj ugradnji unutrašnjeg retrovizora počinje tek od 1921. kada je Elmer Berger prijavio svoj patent. S obzirom da pitanje retrovizora, za razliku od nekih drugih delova vozila, nije bilo međunarodno usaglašeno, sve do kraja 60-ih godina prošlog veka oni su se montirali prema nahođenju proizvođača. Tako imamo primere ogledala daleko na krilima vozila (posebno u modelima iz SAD) na instrument tabli (sportski modeli ili čuveni Reno 4) do retrovizora montiranih na krov ili vetrobran vozila. Tek od pre pedesetak godina, ovaj deo je manje više dobio svoje mesto, a i tada počinje proizvodnja prvih modela koji osim retorvizora u kabini, imaju i ogledalo sa spoljne strane vozačkih vrata.
Kamere umesto ogledala
Revolucija vozačkog ogledala pratila je trend modernizacije automobila. Od nekadašnjih ogledalaca u metalnom okviru koji su imali zglob za pomeranje po visini i širini, do savremenih rešenja u duhu elektrifikacije i digitalizacije. Kada je konačno određeno da je najbolje mesto za retrovizor okvir vrata, proizvođači su vrlo brzo lansirali modele koji mogu da se podešavaju iz kabine. Nejpre ručno – mehanički, a nešto kasnije i elektronski, a problem zaleđivanja rešen je ugradnjom grejača. Danas već postoje modeli koji umesto ogledala imaju instaliranu kameru pa vozač može pratiti šta se dešava iza njega pomoću ekrana na centralnoj konzoli. Osim toga, mnogi savremeni modeli automobila imaju i druge bezbednosne dodatke u ogledalu, kao što su upozorenja za vozilo u “mrtvom” uglu ili signal za prelazak preko središnjih ili ivične linije kolovoza. Inovacijama nikad kraja, ali ipak postoje osnovni propisi koje svaki retrovizor mora da ispuni da bi bio funkcionalan. Pre svega ogledalo mora da održava sliku predmeta u stanju “mirovanja”, čak i kada vozilo podrhtava ili se ljulja, i ne sme narušavati njihov oblik. Osim toga, tu su i neka bezbednosna pravila pa tako ogledalo retrovizora mora da bude izrađeno tako da onemogućava njegovo rasprskavanje (slično kao vetrobransko staklo) i ozleđivanje putnika. Unutrašnji retrovizor mora se preklapati kako prilikom sudara ne bi došlo do povređivanja vozača ili putnika, a spoljni retrovizori se moraju preklapati u slučaju nezgode ili sudara sa bilo kojim predmetom ili pešakom, biciklistom itd. I na kraju, vrlo važno pravilo je i da spoljna ogledala ne smeju biti šira od 20 centimetara od karoserije, pa izbegavajte montiranje i upotrebu nehomologovanih i neproverenih proizvoda, jer iako estetski mogu biti privlačni, nećete proći tehnički pregled. Nadamo se da vam je sada jasnije koliko je retrovizor važan deo na automobilu, ali ako još uvek imate dileme koje ogledalo montirati, sada je pravi trenutak da ih razrešite. Stručni tim “Autodragstora” vam je na raspolaganju i sigurno će vam ponuditi najoptimalnije rešenje.
